Prehrambena Industrija - Srbija

Veštačko meso u holandskim mesarama

Proizvod kompanije „It džast” (Alameda, Kalifornija) sadrži samo tri odsto kultivisanih pilećih ćelija u kombinaciji sa sastojcima biljnog porekla, ali je bitan događaj za industriju kultivisanog mesa.

Ipak, Singapur je jedina zemlja u kojoj se uzgajano meso može kupiti u radnji. Brza odobrenja i podrška vlade privukli su nekoliko američkih i evropskih firmi za uzgoj mesa. Međutim, za njih i dalje ostaju kao izazovi visoki troškovi proizvodnje i skepticizam potrošača.

Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu na svojoj fejsbuk stranici preneo je tekst koji je objavio „Nejčer”, prema kome je svetska potrošnja mesa u 2022. iznosila oko 82 milijarde pilića, pataka, svinja, ovaca, koza, ćurki i goveda. Ističe se da je proizvodnja konvencionalnog mesa glavni faktor koji doprinosi emisiji gasova staklene bašte, krčenju šuma, zagađenju vode i narušava dobrobit životinja.

– Kultivisano meso, proizvedeno od životinjskih ćelija u bioreaktorima, nudi alternativu. Njegov potencijal da smanji uticaj na životnu sredinu je značajan, sa studijama koje ukazuju na znatno niže emisije ugljenika u poređenju s tradicionalnim mesom – ističe se i dodaje da je intenzivni uzgoj životinja neodrživ u svetu koji se suočava s rastom populacije i predviđenim rastom tražnje za mesom od 73 odsto do 2050. Pre svega, kažu, deluje nemoguće da se obezbedi dovoljna površina zemljišta za uzgoj potrebnog broja životinja jer je danas za ovu vrstu proizvodnje zauzeto 36 procena Zemljine površine pogodne za život.

– Stočarstvo zajedno s prerađivačkom industrijom hrane poreklom od životinja danas doprinosi sa oko 57 emisija gasova staklene bašte – navode autori svoj stav o budućnosti industrije mesa.

Što se tiče potrošača i prihvatanja ove alternative, čini se da ne ide sve baš tako glatko. Tek nekoliko država u svetu stidljivo radi na pilot-projektima. Tako je, u januaru ove godine, Izrael postao prva zemlja koja je odobrila prodaju laboratorijski uzgojenog goveđeg mesa. Nekoliko meseci kasnije u Holandiji je organizovana prva degustacija kobasica od kultivisanog mesa. Proizvođač, tamošnja startap kompanija, prva je u Evropskoj uniji koja je organizovala ovaj nesvakidašnji kulinarski događaj, nakon što je u aprilu novi proizvod odobrila nova komisija za procenu bezbednosti u Holandiji.

U julu prošle godine meso uzgojeno iz ćelija životinja i zvanično je postalo deo prehrambenog sistema u SAD, kada je američko ministarstvo poljoprivrede prvi put odobrilo proizvodnju i prodaju mesa iz laboratorije dvema kompanijama. Jednu od njih godinama finansira i Bil Gejts, slobodno se može reći glavni promoter veštačke šnicle u svetu.

Kako je najavljeno, potrošačima će ovi proizvodi biti najpre nuđeni kroz partnerske restorane, a tokom „probnog” perioda plan im je da povećaju proizvodnju piletine i da se prošire i na govedinu s većim sadržajem masti.

Podsetimo, Italija je država koja je prva izgovorila veliko ne bilo kakvim novotarijama koje bi ugrozile tradicionalnu proizvodnju mesa u toj zemlji. Potom je objavljeno i da su Beč, Pariz i Rim, zajedno s još devet zemalja EU, spremni da tvrde da meso uzgajano u laboratoriji predstavlja „pretnju pravim metodama proizvodnje hrane”.

U belešci koja je procurila u javnost navodi se da laboratorijski uzgajano meso „ne predstavlja održivu alternativu primarnoj proizvodnji na farmama” i da postavlja etička, ekonomska, socijalna i zdravstvena pitanja koja su „ključna za buduće društvo”. Ovaj stav podržale su Češka, Kipar, Grčka, Mađarska, Luksemburg, Litvanija, Malta, Rumunija i Slovačka.

Trenutno u Evropi ne postoji ćelijsko meso, a odobrenje posle procene može dati samo Evropska agencija za bezbednost hrane prema odredbama takozvane Uredbe o novoj hrani.